Biljke MAHATA


• Plod amle, Phyllanthus emblica L., Phyllanthaceae

Postoji vrlo malo naučnih podataka o delovanju preparata ploda amle na humani organizam, ali se u ovom trenutku čini da bi uticaj na sniženje nivoa glukoze u krvi, kako zdravih osoba tako i onih sa dijabetesom, mogao da bude najznačajniji efekat, budući da je ustanovljeno da je potentnost dejstva uporediva sa dejstvom referentnog leka glibenklamida. U ispitivanju na životinjama, ustanovljeno je da plod amle može da snizi nivo triglicerida i poboljša profil holesterola, ispoljavajući time pozitivan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ova dejstva se uglavnom pripisuju antioksidantnim svojstvima ploda, koja su posledica visokog sadržaja vitamina C, tanina i drugih polifenola. Preliminarnim ispitivanjima, pokazan je stimulatorni efekat na rast kose, koji je uporediv sa efektom minoksidila.

• Plod mangostene, Garcinia mangostana L., Clusiaceae

Plod mangostene je veličine narandže, izrazito režnjevit; izgledom podseća na purpurnu malu bundevu. Slatkog je i kiselog ukusa; jestiv je i često se konzumira u zemljama porekla. U tradicionalnoj medicini, kora ploda, plod, list i kora stabla mangostene koriste se u lečenju cistitisa, dijareje, dizenterije, groznice, kod kožnih oboljenja (ekcem, pruritus). Ukuvani vodeni ekstrakt kore mangostene se koristi u lečenju urogenitalnih oboljenja, uključujući i gonoreju.

• Koren ašvagande, Withania somnifera (L.) Dunal, Solanaceae

Koren ašvagande se smatra adaptogenom, jer utiče na sposobnost organizma da se odupre stresorima; takođe, smatra se antioksidantnim i imunostimulatornim sredstvom. Moguće indikacije: primena u anti-aging proizvodima, za imunomodulaciju i podsticanje hematopoeze, kod anksioznosti i depresije, hroničnog stresa, za zaštitu organa kardiovaskularnog sistema, kod hipotireoidizma i osteoartritisa.

• Plod pasjeg trna, Hippophae rhamnoides L., Eleagnaceae

Plod pasjeg trna je jestiv i ima karakterističan kiseo ukus. Plod je bogat izvor vitamina C, E, K, B1 i B2, kao i niacinamida, pantotenske kiseline, karotenoida i drugih vrednih supstanci, pre svega masnog ulja (u pulpi i semenu), šećera (saharoza, glukoza, fruktoza i ksiloza), šećernih alkohola (manitol, sorbitol, ksilitol), voćnih kiselina (pretežno jabučna) i heteropolisaharida (pektin). Smatra se jednim od najbogatijih prirodnih izvora vitamina C (u proseku, 1253 mg/100 g). Koristi se i list, koji takođe sadrži različite vredne nutritivne sastojke, pre svega za proizvodnju tzv. shaji čaja, koji je cenjen zbog visokog sadržaja vitamina C i mikroelemenata, a koji se proizvodi od ručno branih mladih i mekih listova H. rhamnoides. Pulpa i seme ploda pasjeg trna sadrže masno ulje koje je bogato esencijalnim masnim kiselinama, vitaminom E i karotenom. U tradicionalnoj medicini azijskih naroda, koriste se svi delovi biljke, koja ima status panakeje. Ulje izolovano iz ploda ima antioksidantno delovanje, pa se koristi u lečenju ozleda kože, promrzlina ili problema izazvanih oboljenjima sluzokože creva. Serotonin (5-hidroksitriptamin), izolovan iz ploda pasjeg trna, ispoljava izvesno antitumorsko delovanje. Navodno, nakon Černobiljske katastrofe, posledice radijacione bolesti su u bivšem SSSR ublažavane primenom lekovitih proizvoda na bazi pasjeg trna. Dozni režim nije definisan.

• List moringe (Moringa oleifera L., Moringaceae)

Postoji mnoštvo primena moringe u lekovite svrhe, gde god ona raste, bilo samoniklo, bilo u kulturi. U Gvatemali, koristi se u lečenju kožnih infekcija, u Indiji kod anemije, anksioznosti, astme, bronhitisa, upale sluzokože disajnih puteva, kolere, konjunktivitisa, kašlja, dijareje, infekcija uha i očiju, groznice, glavobolje, povišenog krvnog pritiska, skorbuta, neplodnosti, tuberkuloze. U etnomedicini Malezije, Portorika i Venecuele, koristi se kao anthelmitičko sredstvo. U Nikaragvi se koristi protiv glavobolje i kožnih infekcija, a na Filipinima kod anemije i za podsticanje laktacije. U Senegalu, protiv dijabetesa, kao abortifacijens, u lečenju kožnih infekcija. Takođe, postoje etnomedicinski navodi o korišćenju različitih delova moringe u lečenju kolitisa, dijareje, otoka, dizenterije, gonoreje, žutice, malarije, ulkusa, raznih tumora, poremećaja u radu urinarnog trakta. U Ajurveda medicini, koriste se različiti delovi ovog drveta, u lečenju ascitesa, reumatizma, ujeda zmije i insekata, kao stimulatori rada srca i krvnih sudova. Koren i kora sa korena mladica moringe se koriste kao rubefacijens, karminativ, stomahik i abortifacijens; spolja, često u lečenju otoka. Cvet i koren sadrže pterogospermin, sastojak koji se pokazao efikasnim u lečenju kolere. Cvet se takođe koristi kao tonik, diuretik i holagog. List, koji je bogat vitaminima A i C, smatra se važnim u lečenju skorbuta i oboljenja disajnih puteva; koristi se, takođe, kao emetik. Sok isceđen iz lista se koristi kao antibakterijsko i antimalarijsko sredstvo; pasta načinjena od lista se koristi spolja u lečenju ozleda kože. Ulje isceđeno iz semena se koristi spolja, u lečenju reumatizma i gihta. Novijim farmakološkim ispitivanjima potvrđeni su brojni navodi iz etnomedicinske prakse, kao što su antitumorsko, antikancerogeno, antihiperholesterolemijsko, diuretičko, antioksidantno, antikoagulantno, antimikrobno, hipoglikemijsko, galaktagogno, spazmolitičko, antiulkusno, hepatoprotektivno i antihipertenzivno delovanje. Ustanovljeno je, pored toga, da je ekstrakt lista moringe efikasan i u regulisanju hormonskog statusa tireoidne žlezde.

• Mukuna (Mucuna pruriens (L.) DC. Fabaceae)

Primenjuje se u obliku standardizovanog ekstrakta i ispoljava androgeno, afrodizijačko, hipoglikemijsko, anaboličko i antiparkinsoničko delovanje. Koristi se u lečenju Parkinsonove bolesti, kod erektilne disfunkcije i impotencije, kao afrodizijak, za povećanje nivoa testosterona radi povećanja mišićne mase i kao anabolik/androgen za stimulaciju hormona rasta, kao sredstvo za smanjenje telesne težine itd. Istraživanjima su dokumentovana sledeća delovanja proizvoda na bazi mukune: anaboličko, androgeno, analgetičko, antiinflamatorno, antiparkinsoničko, spazmolitičko, afrodizijačko, febrifugno, hipoglikemijsko, hipoholesterolemičko, imunomodulatorno i sedativno delovanje. U tradicionalnoj medicini, koristi se u prevenciji ili eliminisanju bubrežnog kamenca, kao antiparazitik, antitusik, karminativ, stimulans CNS, diuretik, hipotenziv, uterotonik, vermifug, itd.

• Spirulina

Ima dugu istoriju primene u ishrani, naročito u Aziji, Africi i delovima centralne i južne Amerike, dok se u zapadnoj civilizaciji nešto intenzivnije koristi tek u poslednjih 30 godina. Spirulina je izdašan izvor esencijalnih nutrimenata. U istraživanjima na humanim subjektima, spirulina je pokazala određene pozitivne efekte na regulaciju nivoa glukoze i holesterola u krvi.

• Rizom kurkume (Curcuma longa L., Zingiberaceae)

U savremenoj medicini, glavni aspekt primene rizoma kurkume je lečenje raznih vidova dispepsije, što ima i kliničku potvrdu. Koristi se u lečenju peptičkog ulkusa, bola i inflamacije usled reumatoidnog artritisa, kao i kod amenoreje, dismenoreje, dijareje ili raznih oboljenja kože. U narodnoj medicini, koristi se u lečenju astme, hematoma, kašlja, vrtoglavice i zbunjenosti, epilepsije, unutrašnjih krvarenja, ublažavanju posledica uboda insekata, žutice, protiv gljivičnih infekcija kože, za poboljšanje lučenja mleka, ali i protiv kamenca u bubrezima i mokraćnim putevima. U dosadašnjim farmakološkim istraživanjima, potvrđena su sledeća delovanja rizoma kurkume: antioksidantno, hepatoprotektivno, antiinflamatorno, antikancerogeno i antimikrobno, a zabeleženi su i pozitivni efekti primene na kardiovaskularni i gastrointestinalni sistem. Zbog toga se, u poslednje vreme, preporučuje kod holestaze i holelitijaze, karcinoma, bola, inflamacije zglobova, hiperlipidemije i gastričkog ulkusa.

• Maka (Lepidium meyenii Walpers, Brassicaceae)

Maka (maca) predstavlja vrstu korenastog povrća koja se gaji u Južnoj Americi više od 2000 godina. Kao namirnica, maka ima značajnu nutritivnu vrednost. Sadrži 60–75% ugljenih hidrata, 10–14 % proteina, 8,5% vlakana i 2,2% lipida. Maka je bogat izvor esencijalnih aminokiselina, mineralnih materija (Fe, I, Ca, K), fitosterola i vitamina.

• Seme piskavice (Trigonella foenum-graecum L., Fabaceae)

U tradicionalnoj medicini, koristi se kao afrodizijak, karminativ, diuretik, emenagog, emolijentno sredstvo, galaktagog i tonik. Takođe, u lečenju abdominalnih kolika, bronhitisa, dijareje, ekcema, gihta, indigestije, grozničavih stanja, kašlja, oboljenja jetre itd. U zvaničnoj medicini, koristi se kao adjuvantno sredstvo kod hiperholesterolemije i hiperglikemije, u slučajevima diabetes mellitus. Pomenuti efekti podržani su rezultatima farmakoloških i kliničkih studija, tako da se može konstatovati da ova droga spada u kategoriju onih sa “dobro dokumentovanom primenom” – (well established use). Takođe, koristi se u prevenciji “visinske bolesti”. Pored toga, interno se koristi kod gubitka apetita, odnosno eksterno, u vidu obloga, kod lokalnih inflamacija na koži, protiv bola i otoka nogu.

• Herba vranilove trave (Origanum vulgare L., Lamiaceae)

U tradicionalnoj medicini, Origani herba se upotrebljava u lečenju kašlja, prehlade, upale bronhijalne sluzokože, kao ekspektorans i dijaforetik. Takođe, kod nadimanja, za podsticanje lučenja žuči, za poboljšanje apetita i varenja hrane, i kao spazmolitičko sredstvo. Nema podataka o dobro dokumentovanoj upotrebi ove droge. Međutim, farmakološkim ispitivanjima, potvrđeno je antivirusno, antimikrobno, insekticidno, antiinflamatorno, antioksidantno, hipoglikemijsko i antimutageno delovanje ekstrakata herbe vranilove trave.

• List ginkga (Ginkgo biloba, Ginkgoaceae)

Prema preporukama Komisije E, primena standardizovanog ekstrakta G. biloba opravdana je kod ublažavanja simptoma moždane disfunkcije, intermitentne klaudikacije, vrtoglavice i tinitusa vaskularnog porekla. Evropska agencija za lekove (EMA) razlikuje dobro utemeljenu i tradicionalnu primenu preparata ove droge. Primena lista ginka kao biljnog leka za poboljšanje kognitivnih poremećaja (u vezi sa starošću) i kvaliteta života kod blage demencije je dobro utemeljena. Primena preparata lista ginka kao biljnog leka u ublažavanju osećaja težine u nogama i osećaja hladnih stopala i ruku u vezi sa blagim poremećajima u cirkulaciji, je tradicionalna.

• Rizom đumbira (Zingiber officinale, Zingiberaceae)

Prema preporukama Komisije E, primena rizoma đumbira opravdana je kod gubitka apetita, bolesti putovanja i dispepsije. U narodnoj medicini, rizom đumbira se koristi kao karminativ, ekspektorant i adstringentno sredstvo. U tradicionalnoj kineskoj medicini, rizom đumbira se koristi u lečenju prehlada, nauzeje i povraćanja. U tradicionalnoj indijskoj medicini, pored navedenih indikacija, rizom đumbira se koristi i u ublažavanju anoreksije i faringitisa. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), razlikuju se dobro utemeljena i tradicionalna primena preparata na bazi rizoma đumbira. Dobro utemeljena primena podrazumeva uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u prevenciji mučnine i povraćanja kod kinetoza. Tradicionalna primena, pored prevencije mučnine i povraćanja kod kinetoza, podrazumeva i uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u simptomatskom lečenju blagih, spazmodičkih poremećaja u funkcionisanju digestivnog trakta, uključujući nadimanje i dispepsiju.

• Koren lincure (Gentiana lutea L. Gentianaceae)

U tradicionalnoj medicini, koristi se kao karminative, depurativ, emenagog, febrifug, trankilizer i gorki tonik. Ponegde, u terapiji dijabetesa i dismenoreje. U zvaničnoj medicini, nalazi primenu kao gorki tonik i stimulator apetita, kao i u lečenju poremećaja rada digestivnih organa, kao što su nadimanje i meteorizam.

• Herba virka (Alchemillae herba; Alchemilla vulgaris L. Rosaceae)

Virak ispoljava adstringentno delovanje, zbog prisustva taninskih materija. Prema preporukama Komisije E, primena proizvoda na bazi herbe virka je opravdana kod dijareje. U tradicionalnoj medicini se koristi kod menopauze, dismenoreje, gastrointestinalnih poremećaja, kao sredstvo za grgljanje kod inflamatornih oboljenja sluzokože grla i usne duplje. Nalazi primenu u homeopatiji, kod leukoreje i dijareje.

• Herba kantariona (Hypericum perforatum, Hypericaceae

U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

• List zdravca (Geranium macrorrhizum L., Geraniaceae)

U tradicionalnoj medicini, droga se koristi interno, u lečenju funkcionalnih poremećaja jetre i žučne kesice, inflamacija jetre, žučne kesice i žučnih kanala, inflamacija bubrega i mokraćne bešike, te dijareje.

• Herba mlečike (Epilobium parviflorum, Onagraceae)

U tradicionalnoj medicini, droga Epilobii herba se koristi interno, kod problema sa uriniranjem vezanih za benignu hiperplaziju prostate (stadijumi I i II). Takođe, kod gastrointestinalnih poremećaja i lezija mukozne membrane usne duplje. U tradicionalnoj medicini severnoameričkih Indijanaca, koristi se u lečenju rektalnog krvavljenja (hemoroidi), dok se u kineskoj tradicionalnoj medicini koristi za uređivanje menstrualnog ciklusa.

• Herba hajdučke trave (Millefolii herba, Achillea millefolium L., Asteraceae)

Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik.

• Herba rastavića (Equisetum arvense, Equisetaceae)

Herba rastavića ispoljava blag diuretički i spazmolitički efekat. Prema preporukama Komisije E, interna primena preparata herbe rastavića odobrena je kod infekcija urinarnog trakta i postojanja kamenaca u bubregu i mokraćnoj bešici; spolja, kod obrade rana i opekotina koje teško zarastaju. Koristi se prvenstveno u terapiji ispiranjem kod bakterijskih infekcija i inflamatornih oboljenja donjeg urinarnog trakta i kamena u bubregu. Takođe, u tradicionalnoj medicini, za lečenje tuberkuloze, zapaljenja sluzokože bubrega i mokraćne bešike, kao hemostatik kod preobilnih menstrualnih krvavljenja, u lečenju reumatskih oboljenja, gihta, otoka, preloma kostiju i promrzlina.

• List sa cvetom gloga (Crataegus spp. Rosaceae)

Koristi se u lečenju stadijuma II hronične srčane insuficijencije, prema New York Heart Association (NYHA). U tradicionalnoj medicini, koristi se za poboljšanje srčane i vaskularne funkcionalnosti. Takođe, kao antispazmodik kod astme, dijareje, oboljenja žučne kesice i sl., odnosno kao sedativ kod nesanice.

• List pitome nane (Mentha piperita L., Lamiaceae)

U tradicionalnoj medicini, list pitome nane se koristi u simptomatskom lečenju dispepsije, nadimanja i intestinalnih kolika.Takođe, kao emenagog, vermifug, sedativ i sredstvo za podsticanje laktacije; u lečenju bronhitisa, dizenterije, dijabetesa, dijareje, dismenoreje, groznice, hipertenzije, žutice, mučnine, bolova i respiratornih/urinarnih infekcija. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), list pitome nane je tradicionalni biljni lek za simptomatsko lečenje digestivnih poremećaja kao što su dispepsija i nadimanje.

• Cvast kamilice (Chamomilla recutita, Asteraceae)

Nalazi primenu u simptomatskom lečenju digestivnih poremećaja kao što su dispepsija i poremećaji varenja, podrigivanje, nadimanje. Infuz cveta kamilice se koristi u lečenju nemira i nesanice. Spolja, kod inlamacije i iritacije kože i sluzokože (ragade, modrice, promrzline i ujedi insekata), uključujući i iritaciju usne duplje i desni, kao i hemoroida. U vidu inhalacija, nalazi primenu u simptomatskom lečenju oboljenja gornjih disajnih puteva. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao emenagog, kao antibakterijsko i antivirusno sredstvo, kod infektivnih oboljenja očiju, urinarnih infekcija i dijareje.

• Cvet i list crnog sleza (Malva sylvestris L., Malvaceae)

Bez kliničke potvrde, primenjuju se tradicionalno, interno, za lečenje bronhijalnog katara, gastroenteritisa, poremećaja u funkcionisanju urinarnog trakta, ili eksterno, u vidu obloga ili dodatka vodi za kupanje, u lečenju ozleda kože. Prema preporukama Komisije E, opravdana je primena cveta crnog sleza kod kašlja, bronhitisa i inflamacije orofaringealne sluzokože.

• Koren belog sleza (Althaea officinalis, Malvaceae)

Osnovni sastojak korena belog sleza je sluz (10 do 20%), koja sadrži smesu kiselih galakturonomanana, neutralni glukana i neutralnih arabinogalaktana (heteropolisaharidi). Tradicionalno se, kao i druge sluzne droge, primenjuje u simptomatskoj terapiji oralne ili faringealne iritacije praćene suvim kašljem.