Verujem da ste i sami primetili da se, zahvaljujući ogromnim ulaganjima i profitima u hemijskoj i farmaceutskoj industriji poslednjih nekoliko decenija, naša borba za zdravlje mahom svela na borbu protiv simptoma bolesti kojima smo okruženi. Borimo se protiv temperature, kašlja, infekcija, upala, virusa, depresija, alergija, raka... Pored bolesti i stanja sa kojima se borimo od kad je ljudskog roda, sve je više takozvanih bolesti novog doba sa kojima se naši preci nisu susretali. Ali kao što rekosmo na početku, sve manje se borimo protiv samih bolesti, a sve više, ili gotovo isključivo protiv simptoma tih bolesti, stanja i poremećaja. Vrlo je važno da to sebi jasno stavimo do znanja, da je neophodno da se za zdravlje borimo protiv bolesti, a ne protiv njenih simptoma, na šta se najčešće svode terapije inertnih savetodavaca. Drugim rečima, iako, na primer, postoje lekovi protiv kašlja, lekovi koji ga umanjuju, olakšavaju ili čine podnošljivijim, mnogo je važnije otkriti uzrok ili uzrokovače tog kašlja i tako ga otkloniti.
Naravno, kad se ovako kaže izgleda kao da smo svi svesni toga i da pričam očiglednu istinu, ali hajde da razmislimo da li se i ponašamo u skladu sa tim? Šta mi zapravo činimo da zaštitimo svoje zdravlje? Ili bolje, hajde da vidimo šta je uopšte moguće učiniti da ga zaštitimo? Složićete se da je najbolje učiniti sve da do bolesti uopšte ne dođe, ili ako već dođe da je organizam spremno dočeka i odbrani se sam, bez previše pomoći „sa strane“.
Ne postoji ništa tako dobro, rekla bih čak, savršeno organizovano kao što je odbrambeni, odnosno imuni sistem našeg organizma. Sve što imamo u sebi, ima svoju svrhu i namenu i sve je u određenim situacijama ili naš alat, ili oružje u borbi da opstanemo, a to znači da očuvamo zdravlje. U oba slučaja, dakle i da bismo bolest sprečili, kako se u narodu kaže, ali i da bismo je lečili, najvažnije je pripremiti organizam da sam spremno i adekvatno odgovori na izazove. Znate li da je i većina lekova zapravo neka vrsta stimulansa da telo samo odgovori i organizuje odbranu. Kad već pomenusmo kašalj, eto na primer ekspektoransi , lekovi za iskašljavanje nisu ništa drugo do stimulatori koji dovode do toga da sami izbacimo viškove sekreta. Tako to funkcioniše. Dakle, osnovna odgovornost u svakoj borbi za očuvanje zdravlja je na nama i onome što sami činimo da svoj organizam pripremimo za borbu sa raznim neprijateljima.
Najlakše je reći da smo žrtve farmaceutskih kompanija i njihovog marketinga, što jeste donekle tačno. Međutim, mnogo teško priznajemo i sopstvenu ulogu i odgovornost za svoje zdravlje. I ma šta drugi govorili i čime se opravdavali najveći deo odgovrnosti za svoje zdravlje najčešće snosimo mi sami. Kad je pravo vreme za borbu protiv bolesti? Pre nego što nastane. Kako se borimo, tako što pripremamo organizam.
Postoji, naravno, mnogo faktora koji utiču na dostizanje tog visokog nivoa, da je tako nazovemo, pripravnosti organizma. Što zdravija i umerenija ishrana i fizička aktivnost spadaju u najčešće pominjane preduslove, a sve češće i s pravom se pominje uspostavljanje duhovnog i duševnog balansa. No, za sve ove preduslove uvek nekako ili nemamo volje, vremena, a moramo priznati - ni objektivne okolnosti nam ne idu na ruku. Naročito za uspostavljanje mira i duhovne ravnoteže.
I kroz istoriju se ponavljalo da se odgovor na sve uvek nalazio u prirodi, i to najčešće među biljkama. Dok su biljke činile veliki deo naše ishrane, u njihovoj raznovrsnosti smo imali nezamenjive saveznike. Danas su nam neophodne kao dodatak ishrani. I dobro je da savremeni trendovi sve više podrazumevaju biljne terapije kao nezamenjive. Biljke se sve više koriste i kao sami lekovi, čime se bavi savremena fitoterapija. Otuda na tržištu sve više pojedinačnih biljaka u obliku koji se koriste. Čajevi, ulja, tinkture sa istorijom učinkovitosti, ali opet u domenu terapije.